Aida Dreca: Dženetsko voće


Književni kutak

615064_4332718749067_1762870629_o

U duge zimske noći kada vjetar fijuče, mi djeca sjedjeli smo na šiljtetu oko dede. A on je pričao…
“Bilo je to u vrijeme kada se na Hadž išlo konjima, a hećimi završavali u Wijenu ili Pešti. Tad sam ja bio momćić i amidža mi pričao da se Hadžiji iz njegovog sela desilo…
Elem, otišle Hadžije u Mekku. I jedan se Bosanac razboli. Počasnog gosta su liječili svi hećimi iz Mekke, nije bilo pomoći, pa i hećimi buduće Hadžije ali ništa. Bolesnik nikako da prizdravi. Priđe mu jedno jutro domaćin Arap i kaže:
“Sve smo na tebi isprobali osim dženetske voćke. Ona je bir-ilađ. Danas ću ti donijeti dvije koje imam , halal ti, neće li ti biti bolje.”
“Dobro”, odgovori Hadžija.
Ide Arap i nosi dvije suhe šljive:
“Eno ti dženetsko voće, ono raste u dženetskoj bašći.”
“Ma kakoj dženetskoj bašći, to je hošaf, to raste u mojoj bašći…

View original post 213 more words

Advertisements
Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Само ње нема


Данима срећем
много лепих жена
али међу њимa
ne i ona koju želim

Од нашег растанка
она живи
на истој адреси
са мојом тугом
al ретко излази напоље

Све док не напишем
понеку песму

Објављено под Љубавне | 3 коментара

Жеља


Мислио сам да је пут ка срећи
и једна од највећих
човекових жеља
да има пуно пријатеља

И поверовао
да ми је жеља већ остварена
пошто одавно имам
два профила попуњена

Међутим сад ме мучи
савест немарна
јер сам због много виртуелних
изгубио два пријатеља стварна

Оставила су ме обојица
са истим мотивом
недочекавши недопустиво
да попијемо пиво уживо

Објављено под Да не певам | 2 коментара

Педесете


Када сам имао

двадесет и неку

нисам ни размишљао

о педесет и некој

мени тада далекој

јер ко још

у двадесетој брине

која ће мука

у педесетој

да га стигне

Сад када имам

педесет и неку

чини ми се да бих дао

свих педесет у пакету

да поново

проживим двадесету

Ја бих дао

ал ми жао

јер ни педесете

нису тако лоше

само што се брже троше

Објављено под Да не певам | 4 коментара

Афоризми


Миш(ковић)  је сигурнији у затвору,јер се никада незна кад може Шар(k)ић да сврати.

У суштини,борба против организованог криминала је:преузимање власти на свим нивоима.

Правда је спора ал’ достижна,само је Шарић још увек бржи.

 

Објављено под Смешке-хе-хе | Оставите коментар